He­roj­ski na­rod u Cr­noj Go­ri je na ovom pro­sto­ru vječ­no kr­va­rio bo­re­ći se za sa­mo­svoj­stvo i slo­bo­du. Ali, do­đe grd­no vri­je­me, do­če­ka­smo da vlast ho­će u na­šoj dr­ža­vi, iz­gra­đe­noj na so­ci­ja­li­stič­koj ide­ji o rav­no­prav­no­sti i jed­na­ko­sti svih nje­nih na­ro­da, da po­dig­ne spo­me­nik fa­ši­stič­kim oku­pa­to­ri­ma na voj­nom aero­dro­mu u Go­lu­bov­ci­ma. Ne ma­re oni da li bi to bi­la iz­da­ja svog na­ro­da, i dr­ža­ve, NOB-a, u ko­me su mno­gi po­lo­ži­li ži­vo­te za ide­a­le o slo­bo­dar­skom, hu­ma­nom i čo­vječ­nom dru­štvu. Ne­će­mo da vje­ru­je­mo, oni iz vla­sti, po­gu­bi­li su kom­pas, pa će dr­ža­ti zdra­vi­cu i po­di­za­ti spo­me­nik oni­ma što su bez trun­ke mi­lo­sti i sa­ža­lje­nja ubi­ja­li i stri­je­lja­li Sa­vu Ko­va­če­vi­ća i ne­moć­ne ra­nje­ni­ke na Su­tje­sci, ne­u­stra­ši­vog Lju­ba Ču­pi­ća i nje­go­ve sa­bor­ce, ili što zvjer­ski po­bi­še ne­jač i mla­dost još ne­do­sa­nja­nu u Piv­skim Do­li­ma. Je li mo­gu­će da da­nas ne ču­ju eho fa­ši­stič­kih pu­ško­mi­tra­lje­za, da su za­bo­ra­vi­li plač i vri­sak dje­ce i le­lek maj­ki za nji­ma? Iz đač­kih klu­pa fa­ši­stič­ki oku­pa­tor iz­vo­dio je đa­ke i pro­fe­so­re i bez mi­lo­sti ih stri­je­lja­o. Zar spo­me­nik za­slu­žu­ju oni što za­pa­li­še Dr­var i Ne­re­tvu, Uži­ce, Plje­vlja i Ko­za­ru, što srav­ni­še i po­ru­ši­še do ze­mlje na­šu i va­šu Pod­go­ri­cu, Ce­ti­nje, Cr­nu Go­ru, i re­dom sve od Tri­gla­va do Đev­đe­li­je? Što zbog nji­ho­vih fa­ši­stič­kih ide­ja ži­vot po­lo­ži 1.706.000 gra­đa­na Ju­go­sla­vi­je? Zar za mon­stru­o­zna dje­la ss-ova­ca tre­ba ima­ti ra­zu­mi­je­va­nja i ustu­pi­ti im tlo ove na­pa­će­ne ze­mlje ko­ju su že­lje­li da za­tru? Nji­ma spo­me­nik, a za na­še he­ro­je i mar­ša­la Ti­ta ne­ma mje­sta, ni slu­ha, ni ra­zu­mi­je­va­nja. Za­bo­ra­vlja­ju dru­go­vi iz vla­sti da još na­šim sta­rim maj­ka­ma, oče­vi­ma, bra­ći i se­stra­ma ko­ji su još u ži­vo­tu i ko­ji su i sa­mi mno­ge stra­ho­te pre­ži­vje­li osta­ju­ći bez svo­jih naj­mi­li­jih, da se su­ze na li­cu još ni­je­su osu­ši­le.
De­mo­kra­ti­ja ni­je i abo­li­ci­ja fa­ši­zma. Za­to, vi iz vla­sti, re­ci­te va­šim sa­go­vor­ni­ci­ma iz Nje­mač­ke, da mi ni­je­smo za­bo­ra­vi­li da su hi­tle­rov­ska vlast i voj­ni­ci bi­li fa­ši­sti i osva­ja­či. Isto­ri­ja, kao uči­te­lji­ca ži­vo­ta, da­la je svoj sud o nji­ma i nji­ho­vim ne­dje­li­ma u Dru­gom svjet­skom ra­tu. Oni ko­ji i da­nas još ža­le za tom ide­o­lo­gom i fa­ši­zmom, mo­ra­će da shva­te da je čo­vje­čan­stvo za na­vi­jek re­klo fa­ši­zmu: „Ne”.
Na­ša pre­li­je­pa i po­no­sna ze­mlja Cr­na Go­ra ni­ka­da ne­će abo­li­ra­ti fa­ši­zam i nje­go­ve pro­ta­go­ni­ste, ni­ti iko­me bi­ti slu­ga i plod­no tle na ko­me će se po­di­za­ti spo­men-obi­ljež­ja oku­pa­to­ra ili nji­ho­vih sa­rad­ni­ka.
Cr­na Go­ra je ze­mlja Nje­go­še­va i tri­na­e­sto­jul­ska, usta­nič­ka, či­ja će se him­na pje­va­ti, a slo­bo­dar­ska za­sta­va se vječ­no vi­jo­ri­ti na Lov­će­nu.
Za­to, vi iz vla­sti, ne do­zvo­li­te oži­vlja­va­nje mrač­nih ide­ja fa­ši­zma, ostva­ri­va­nje pr­lja­vih ili im­pe­ri­ja­li­stič­kih in­te­re­sa, ili mi­je­nja­nje i pre­kra­ja­nje isto­ri­je na­še an­ti­fa­ši­stič­ke ze­mlje.
Mno­go je kr­vi za slo­bo­du pro­li­ve­no, i za­to slo­bo­da ne­ma ci­je­nu. Mi, ko­mu­ni­sti, že­li­mo da Cr­na Go­ra bu­de slo­bod­na, ne­za­vi­sna i ne­svr­sta­na ze­mlja ko­ja će raz­vi­ja­ti brat­stvo i je­din­stvo svih na­ro­da i na­rod­no­sti i vo­di­ti mi­ro­lju­bi­vu po­li­ti­ku sa svi­ma u svi­je­tu. Za ta­kvu po­li­ti­ku će­mo se uvi­jek bo­ri­ti i za­la­ga­ti.
SMRT FA­ŠI­ZMU,
SLO­BO­DA NA­RO­DU!

Rat­ko Đu­kić,
član an­ti­fa­ši­sta Cr­ne Go­re
Sa­vez Ko­mu­ni­sta Ju­go­sla­vi­je Sa­vez Ko­mu­ni­sta Cr­ne Go­re